You must have the Adobe Flash Player installed to view this player.
Ljudska glupost (Stupidity, 2003)

Ljudska glupost (Stupidity, 2003)

Svi primećujemo svakoga dana razne gluposti svuda oko sebe, ali da li znamo šta ta reč zapravo znači, koja je definicija gluposti ? Na to i na još mnoga pitanja vezana za glupost odgovara ovaj kanadski dokumentarac. Ljudi prosto vole da gledaju kako se drugi blamiraju, to ih na neki način teši i uljuljkuje, tako da otalen dolaze te silne emisije poput Jackassa, Velikog Brata i sličnih. U ovom dokumentarcu možemo da vidimo mnoge primere najsurovijih gluposti. No prvo treba utvrditi koji je najmanji zajednički činilac za glupost ? Šta je moron, a šta idiot ? Tu autor dolazi do svetski poznatog glumca Adama Sendlera, ali da li je Sendler zaista glup ili se samo pravi ?

Glupost je zabavna, glupostima se smejemo, uostalom i sami često pravimo gluposti. Ovaj film se takođe bavi nastankom IQ testa, koga su naučnici izumeli da bi mogli da izmere ko je imbecil, ko idiot a ko moron i slično, dakle, nije ih zanimalo ko je natprosečno inteligentan, ko je genije, nego baš suprotno. Problem sa IQ testom je što on može da izmeri npr. da si natprosečno inteligentan, ali ne može da izmeri tvoju socijalnu inteligenciju i emotivnu inteligenciju, tako da čovek praktično može da bude čak i genije po IQ testu ali da se i dalje jako glupo ponaša, i da loše prolazi u životu. Dakle čak i IQ test je glupost u neku ruku. Ja nažalost nisam završio nikakav fakultet, a jedva sam i gimnaziju prošo, i imam veliki problem sa tim jer se osećam inferiorno, ali ne inferiorno u smislu što nemam diplomu, nego zbog toga što imam jako mali fond reči u odnosu na moje drugare koji su pohodili fakultete, te često ne mogu da se izrazim na pravi način, i to me jako, jako nervira. I nisam ja toliko glup koliko sam ekstremno lenj, nezainteresovan za učenje nezanimljivih stvari, i kolko nemam volje za bilo šta, ali mu na kraju to dođe na isto, jer kad se podvuče crta to je to, čista glupost. I ja pravim gluposti na dnevnoj razini, često uhvatim sebe kako sam krenuo da pravim step sok, i umesto da sam poneo flašu, ja ponesem čašu, e sad, o čemu se tu zapravo radi ? Samo o nerazmišljanju, o totalnoj odsutnosti, a čovek koji ne razmišlja, koji ne korisiti mozak iako ga ima je automatski glup, i to mnogo gluplji od onog čoveka kome mozak baš i nije jača strana, jer ovaj drugi ga nema pa ga nema, a ovaj ima al' ko da ga nema. I uvek sam bio daleko bolji u pisanoj formi, dok usmeno nisam mogo al' bukvalno ništa da uradim, i evo sad da me neko navata da mu ispričam ovo što sam napisao ja ne bi' mogo, bez zajebacije. I iako je ovaj tekst jako kratak, ja na taj način jednostavno ne funkcionišem, dakle, moja socijalna inteligencija je ispodprosečna, na nivou morona ako ne i niže.

Tu imamo još odličan primer Klintona, koji je javno pred novinarima slagao da nije imao odnose sa Monikom Levinski, iako je mogao sasvim jasno da predpostavi da će pre ili kasnije istina izaći na videlo. Naravno, najveći moron iz te priče je Džordž Buš čiji ispadi su bili svakodnevni. Isto je zanimljiva činjenica da ljudi obično nazivaju druge ljude glupima, imbecilima i slično, samo iz razloga da bi oni ispali pametniji. E sad, razlog zbog koga glupost izgleda toliko zanimljivo je u tome što inteligencija veoma često i ne izgleda baš najpametnije. Ajnštajn je rekao svojevremeno da su samo dve stvari beskonačne, univerzum i ljudska glupost, ali da nije baš najsigurniji što se tiče univerzuma. Dakle, rat je glupost, nasilje je glupost, religija je notorna glupost, politika takođe, rimejkovi filmova su glupost, dakle glupost je svuda oko nas i neuništiva je, tj. mogla bi biti uništena samo ukoliko bi došlo do totalnog istrebljenja ljudskog nakota sa planete Zemlje, i čini mi se da polako ali sigurno idemo ka tome. Neznanje definitivno jeste blagoslov. Jako zanimljiv, zabavan i edukativan dokumentarac. (70 min)

Režija:Albert Nerenberg
Uloge: George W. Bush, Noam Chomsky and John Cleese

Last modified on Friday, 14 December 2012 05:26